Modro jutro leže preko krovova Sunce sliva se duž kičme i došaptava Tihe reči, jake reči, prave reči Strah bez jasnog smisla Danas možda se uspava Uspava, uspava, uspava Mi smo kao nešto išli korak dalje Da li da bi' našli sebe, sve stavljali po strani Hladni sati, duge noći, gde smo došli mi? Jutra tako hladna i tela orošena znojem Na najvišem spratu, u sobi s jako malo stvari Ja sam spakovao kofer i nekud morao da pođem Gde ću sve što znam da uspavam Uspavam, uspavam, uspavam Uspavam, uspavam, uspavam