Muči me insomnija, nekad i u snovima
Ovih dana svaka noć je nova pustolovina
Insomnija, progone me tragedije iz novina
Crna kronika, vidim sebe u tim slovima
Muči me insomnija ponekad i u snovima
U morima noćnih mora nesigurna plovidba
Insomnija, središte su medijske tragedije
Svaki čas se čini da je konačno na meni red
Ne mogu spavat brate, a kad zaspem sanjam da se
Budim usred ničeg, nevidljivi ljudi vrište
Ne znam jel to savjest il je neko sranje u budućnosti
Al pretpostavljam da je ruho smrti jako skup kostim
Vidim nesreće kroz mjesečevu zavjesu
Leševe sred mećave kroz rešetke u kavezu
Smrtonosne spletove bezopasnih okolnosti
Mrtvaca u ogledalu koji mi govori ovo si ti
I ova pjesma me drži budnim
Cvilež mrtvih ljudi će mi u sekundi spržit bubnjić
A vani se spustila odvratna magluština
Soba je pustinja, slina se suši u ustima
Čujem neko nasilje, snažne detonacije
A prokleti komarci me pikaju preko kacige
Dok vozim prema ponoru motorom u horroru
Ovo tu je gore nego jebeni Frodo u Mordoru
Buljim u kazaljke na satu, u noćnim satima
Satire me umor ne mogu zaspat već danima
Stvarnost toliko ranjiva, dolina sanjiva
San postaje manija, iluzija neuhvatljiva
Psiha pada ko Alamo, utvrda neobranjiva
Dok se pigam u stanjima... vama neopisivim
Stapam se s okolinom tako da pobjegnem istini
Onoj koja me stalno proganja, neda mi spavat
Đoni brate... moja je furka užas i strava
Na mahove padam,u neko čudno stanje polusna
Al uvijek me nazad vrati moja psiha bolesna
Kapci poput poveza, tok misli nepovezan
Sve se čini tako nestvarno ali ovdje sam
Ovdje san, polagano umire već noćima
Dovršavam vers davno napisan nikad pročitan
Primam hladan čelik u ruku i otkočim ga
Povlačim oroz i odlazim na vječni počinak