Brate, da moraš govoriti samo istinu
Shvatio bi da je teže pričat nego mislit ju
Nisi lud da svakome govoriš što ga ide
Ljudi su danas pola ulizice, pola gnjide
Govna, ljige, odma vide svoju korist od drugoga
Zamisli život bez ovisnosti i dugova
Površnosti krugova ljudi kaj vole umjetnost
Intelektualnih šarlatana koji smrde po
Google-u, Yahoo-u, wikipediji i altavisti
Anarhisti traže kratak ispis karakteristika
Za prodavat misli kao svoje
A kad ih pitaš nešto više samo stoje i šute
Utemeljeni stavovi tada padaju
Krvoločni lavovi što ostaju u kavezu
Naprave zvuk zubima, koji ubija šalu
Pa nju staviš na stranu i osuđen si na stravu
Ne krivim klince, ne krivim primitivce
Al jednostavno nekada ne mogu smirit živce
Normalni gube u borbi protiv ove ludosti
Patološki lažljivci dijele životne mudrosti
Ne krivim klince, ne, ni primitivce
Al kad mi grizu živce u svima vidim krivce
Nadahnuti mudraci i njihovi šuplji zanosi
Udaraju glavom o zid, vjerom protiv znanosti
U osnovi se vaša mudrost svodi na poslovice
I da ju moram slušat dugo posro bi se
To su posljedice vječnih nepoznanica
Samo nadobudni tvrde da je nebo granica
A prizemni se bave jako prizemnim problemima
U zemlji genijalnih serija čekamo Emmya
U genima je svetinja, na Šavriću pletiva
Al smo najviše sretni kad uz ćevape ide lepinja
Jebote, nemam ništa protiv tuđeg mišljenja
Al ono, imam nešto malo protiv glupih bisera
I tu ne mislim na ono čudo iz Rovinja
Nego tako u Hrvatskoj zovemo glupost odmilja
Ima nas svakakvih, al ak si takav lik
Da kada ti nešto pričam ne kužiš fakat niš
Odi slagat niz beskonačnih domina
Jer si u moru teških govana glavni ronilac
Kad stavim stvari na vagu i puni ljudi prazni su
U retrospektivi svako gleda svoju stražnjicu
Stvore lažni krug osoba u kojem važni su
A kad se stvari izjalove psuju mater Bandiću
Svaki put, to je malograđanski puk
Žele keš, a mole Boga za svagdašnji kruh
Moraliziraju di stignu, vjeruju instinktu
Oplode se, uvenu u miru pa novi niknu