Preda mnom se valja magla neka gusta čujem kako tutnje stene pored puta, Saplete se s tobom moja duša pusta To kroz suzu vidim dugme s tvog kaputa. Evo, dođe vreme da te srce pusti Ono više ništa ne želi, ne traži, Samo se za tebe još moli i krsti Dok se tvoja senka u daljini blaži. Odlaziš, ja sluđen stojim Strah mi se uvlači u kosti, Zemljotres u grudima mojim, Praštaj, ako ima šta da se oprosti. Još gledam za tobom zgužvanih ramena I zavlačim ruke u tminu dzepova Proziran k'o staklo Lagan kao pena, Naviknut da živim od mašte i snova. Odlaziš, ja sluđen stojim Strah mi se uvlači u kosti, Zemljotres u grudima mojim, Praštaj, ako ima šta da se oprosti. Kraj