Čekao sam te u fojeu. Gađao da možda i pogodim jednu, Da te gledam ljubomorno. A tamo negdje, Na recepciji, Uzimala si sobu dvokrevetnu. Za prijateljicu i poslovnog kolegu. Dok sam stajao u fojaeu. Glumio sam samuraja. Da tu na mene tu i tamo padne pažnja. Tamo negdje na peronu Pridržavao sam ti kartu. Za Brazil il' Argentinu. Gdje bi puštala svog šarenoga zmaja, Gdje bi ja glumio samuraja. Sjedjeli smo u separeu, Rekla si da imaš vrlo pametnu ideju. Da se držimo zajendno, Bez obzira na cenu. Smeh mi je povukao na hijenu. Možda nije baš u najzgodnijeom trenu, Sjedjeli u separeu. I tu sam te čekao, Nemoj reć da je tako lako. Tvoj rukav je ofucan. Tvoj hod ne ostavlja trag. Ja sam od gline. Ja sam sav od plastelina. Ja ću biti onaj ko trebaš, Dok mi ne dopizdi sam sjena. Samo taj, Tako ispada. Ja nemam ideje! Samo glad! Samo glad. Burio sam u origami. Farbao im lica u smajlije, Baš one u reklami. Znaš da nije pametno Da ostanemo sami? Potpuno se predamo galami?