Dugo sam disao sam Glumeći uvek da znam pravi razlog Mog prokletog cutanja, Zaspalih ljubavi dah, pluskvamperfekat. Tog petka pao je mrak, Moj korak-sve osim lak Baš je gubio nadu kad se desio taj aperkat, čitav svemir skriven ispod njenih obrva. Delfinu prelepi moj, šta god da pomisliš, Ovako blesav i lud, već te godinama tražim svud Sleđen pri pomisli da možda i ne postojiš. Kiše dosadni ples, samo golica žeđ Da ti pomerim sa čela tvrdoglavi taj pramen smeđ, Pa naslonim usne k'o balon od sapunice. Znam, znam misliš "Tužan je dan" Kada semafor je crven a ti žuriš u stan. Vest za tebe glasi "Ima ko da te spasi?", Pogledom gladnim oslobodi. Moj telefon gubi smisao, Ne znam zašto sam uopšte i pisao Sve te brojeve Kupole bojeve Prosto prorade u glavi kad se pojavi na njemu tvoj broj. Često uzdahnem sam I sasvim sigurno znam pravi razlog Mog prokletog ćutanja. Daleko blizu daleko, Sanjaš isti san...