Sta bih dao da sam ptica, da odavde odletim,
Da vidim vasa lica, uvek kad vas se setim
Da grlim svoju majku, jer mi fali puno,
Deca veruju u bajku, a ja verujem u cudo.
Sanjam da setam ulicom sa svojim ocem,
Stvari fale kad ih nemas, a ne kupuju se novcem.
Ulazim u kucu, ispred vrata cujem rep.
Kol'ko puta probudi me svoga brata snazan smeh.
Sta bih dao da sam nebo, da te gledam kako setas,
Satima bih tebe gled'o a da to ni ne znas.
Ti si divna cura i zasluzujes mnogo,
Ovo nije gluma srce ne glumi dobro.
Svakog jutra srusen san iz oka iskren sto vire,
Pocinje jos jedan dan kada cujes pancire.
Sta bih dao da sam ptica da odavde odletim,
Ovo je iskrena prica Celije 44.
Ovo je moja celija, dani nisu lepi.
Moja celija, 44.
Ovo je moja celija, nebo je uvek sivo.
24 sata, to je moj zivot.
Znam da zaplaces cesto, jer ne znas gde je tvoj sin,
Legnes na moje mesto mislis kako je i s' kim'
Gledas moje slike, suza sama pada,
Tvoj sin je dobro mama, nije zedan i gladan.
Sta bih dao da mogu videti prijatelje prave,
Znam da pomenu cesto svoga druga iza brave.
Sete se mene, mojih pesama i rima,
Kad prica krene, oni naruce mi civas.
Sta bih dao da sam vetar koji miluje ti lice,
Budem deo tvoga sveta, pricam najlepse ti price,
Sklonim ti kosu, tiho ljubim te po vratu,
Pipnem po nosu pa se spustim ka stomaku
Voleo bih znati sta ce biti sutra,
Prolaze sati ali ostaje trenutak
Jos jedno jutro ja sam svestan da sam ovde
S' kljucem u bravi, probudi me gutten morgen.
Ovo je moja celija, dani nisu lepi.
Moja celija, 44.
Ovo je moja celija, nebo je uvek sivo.
24 sata, to je mojzivot.
Koliko puta pomislim na neke nebitne sitnice,
Nebitne ljude, osmeh ozari mi lice.
Dugi minuti, 1001 prica,
Sedim na klupi, svuda zidovi i zica.
Gledam u ljude, menjaju se k'o na traci,
Odlaze Junge, Krsta, Burga i Aladji,
Dovode druge, s' istim izrazom na faci,
Kako da bude, drzim zivot svoj u saci.
Sta bih dao da sam zvezda nocu da ti cuvam san,
Nocas napravi mi mesta, odlazim kad svane dan.
Odlazim tamo, samo hrabri se ne boje,
Gde svi se znamo, a gde niko ne zna ko je.
Tako mi fali ono sto je bilo moje,
Zivot je mali, naspram stvari sto ga kroje.
Cekate mene, suza cesto podje vam,
26.4. ja ovde slavim rodjendan.
Ovo je moja celija, dani nisu lepi.
Moja celija, 44.
Ovo je moja celija, nebo je uvek sivo.
24 sata, to je moj zivot.