On je dečko iz kraja, zajeban na obaraču
Ima do betona jaja, voli samo svoju braću
Njega voli ceo kraj – i matori i deca
On je uvek spreman da pripuca na keca
On je ortak za ortake, za druge igrač gadan
Mrzi ribe lake, drukare i sitnu gamad
On je spreman samo da jednu ženu voli
Nema seljačke manire, on je urban lik – gospodin
On je umeo uvek da se nosi sa problemom
Voleo je sport, mrzeo žuto i belo
Tukô svakog klinca što je dilovô gudru
Posle prvih par hitca tetovirao suzu
On je živeo u kraju gde je cvetao kriminal
Pravio je euro, al' je cenio dinar
On je bio neko kog su mrzeli loši
Da je otišô preko, ne bi sad bio na ploči
I znam da nisi hteo stati tad (Znam da nisi hteo stati)
O tebi sada priča priče celi grad
Otišô si tako rano mlad (Nek te sreća uvek prati)
A iza sebe ostavio veliki trag
On je dečko iz kraja što je otišô prerano
Dobro se sećam dana kad me je vozio Bembarom
Cenio je slabije, jače tukô na fer
Kad ga snimi iz Fabije, glavu spusti svaki ker
On je voleo trening – propadanje, sklekove
Mrzeo iglu u veni, šmrkanje i lekove
Imao je ortake iz svog ranog detinjstva
S njima radio šljake, otmice, ubistva
On je bio neko – repetiran na pola jedan
Samo jednu je šetô, a mogao svaku da pegla
Kad prostruji kroz kraj srolan po poslednjoj modi
Nije bilo nazad, znaj, u životu koji vodi
Za sve druge ortake on je bio viši nivo
Dušmani su hteli da mu oduzmu život
Svaki put ga se setim kada zatvorim oči
Da se plašio nekog, ne bi sad bio na ploči
I znam da nisi hteo stati tad (Znam da nisi hteo stati)
O tebi sada priča priče celi grad
Otišô si tako rano mlad (Nek te sreća uvek prati)
A iza sebe ostavio veliki trag