Urlas. Gledam te. Ne vidis. Predam se: Preda se redjam sve nerede predjasnje. Bum. Puklo je. Tu. I sad. Nas dvoje, nas plan, nas raj. Kraj. I stan je jos manji no juce. Vazduh Tezak od reci i srdzbe. Barut Cilja sa usne na duse. Zalud. Sa ivice crne rupe paljbu Recetina rafalno rasipas. Rastiman glas Kojim zazivas spas je laz. Ja znam. Ti ne. Ti bi jos. Ti bi noz. Ti bi snos. Ti bi sve. K'o da treba. K'o da sme. De, vredjaj me, prazni se, radi sta moras, Ali uvrede su corak kad je "volim te" psovka. Ova veza je omca, a ne mozes da je pustis, Pa volis i mrzis i osobu crpis. Trpis. Refren (Nensi): Zderimo glave jedno drugome jos. Zarij mi zube k'o sto smo vezbali i Srcu srca gazi mi bos. Jebimo mater jedno drugome jos. (Marcelo) A posle kresa, posle pljuge - ove cupre bice glupe, Sve je super, ljudi vole to da glume. Vole da vole se svom snagom mrznje, Sub-Zero-vim dodirom i pogledom Meduze. Rutom rutine smo jaki... Hajde, grli me, deri se, ljubi me, placi. Pa cu ja. Pa ces ti. Onda oboje. Pa ce mir. Jutro. Novi dan. I stari mi. Nisu li ljudi k'o bube? One crvene, male, sto cudno se pare, Sto tripuju par kad veze ih strast. Dupetima spojene, ne znaju sta I kud, jer jedna kada krene druga hoda unatraske, I nece da se puste, k'o da zele da pate. Nikad zajedno napred. E to smo mi. Uvek naopacke. I prizivam slike kad bejasmo ljudi, Al' sve sto tu cuci su pikseli mrtvi. Smrvi me - cutim, prilicim smrti. Ova ljubav je mrtva. Umukni. Ref.