Je l' ostaješ kod nas? Već kasno je za san Mislim ionako na tebe ceo dan Prošli smo već ovo nekoliko puta I nije me strah, nego žao mi što lutaš Sišao sam dole, u tajni život suterena Prepune fioke, tu žive oni kojih nema Rafal sećanja, prašina iz detinjstva Otrovani pas, slike, ploče, pisma Vreme utrne, što ne izleči Usput pobije, ko se ispreči Skitamo po vodi srednjim Dunavom Padne mi na pamet da sve je trebalo Ranije da prođem, ranije da znam Ranije da počnem da predosećam Tako mi nedostaješ Tako mi nedostaješ Pronađeš na meni svoje strahove Govoriš da treba, kažem ne umem Ne umem da volim, a da odlazim Ne umem da moram, a da uradim Tako mi nedostaješ Tako mi nedostaješ Kad umor pobedi, ona tiho uzdahne Ne ume da kaže, ni da pobegne Zamisli se i ćuti, gleda daleko, zna sad Kuća mi je tamo gde mi je i brod Tako mi nedostaješ Tako mi nedostaješ Tako mi nedostaješ Tako mi nedostaješ