Malo sreće, puno suza Tek ko žar u mraku sinem Moja sreća nije raskopčana bluza Da je složim na fotelju kad je skinem Srce, kamen, tajnu čuva Kamen prah dok ne postane Vode mutne, vetar razuzdano duva Zaliješ ga, ono suvo ostane ♪ Prazne reči, mnogo snova A od snova teške zore Urbanizam mladih sokolova Mrtve bude, traže nove dobrotvore Neki dani nekad liče A poneki malo više Nova krv, a stoput ispričane priče Svoju prošlost bi da isperu pre kiše ♪ Hvala puno