Vreme je da se ponovo uplašiš Hrabro da kreneš, ništa ne uradiš Da zaštitiš nejake, slabe, preostale Preživele gospođe, prve beogradske ♪ Prošle su godine, lepa su sećanja Ruke još snažne, al' duboka je reka ta Sad kad si upao, zašto se ne bi okupao? Nije kraj, još uvek, ima nade Jer nada je običaj Arsenije, Arsenije, Arsenije Kako ti je ime ove zime? ♪ Bežiš u šumu, šumu ti posekli Hoćeš da piješ, vodu su trovali Probaš da dišeš, šta da dišeš, crni ti? Nebitan, mali, živiš od svoje gordosti Arsenije, Arsenije, Arsenije Kako ti je ime ove zime? ♪ Dok deca tvoja okolo urliču Njihovi krici na tebe ne utiču Ti si se svakakvih govana najeo I opet bi, al' ne vredi, neće ti Ni suditi, ni mučiti, ni prepoznati Neće te ubiti Ti si taj koji je sve ovo stvorio Ti si taj što im je vrata otvorio Ti si taj što ne vidi gde živi Ti si taj što ne vidi ni s kim Ti si taj, tebi svi drugi su krivi Za sve propale godine ♪ Arsenije, Arsenije, Arsenije