Stoput me ovaj život bacio na kolena
Druge bi bolela a moja su odolela
Ustao i nastavio ulica je gorela
Trista opekotina doživotna robija
Suze sam brisao jer me nije volela
Avlija prokleta a tuga je golema
Džepovi joj bili puni u srcu sirotinja
Zato me je skoro svaka geto riba odbila
Strepovi u ledjima bilo ih je stotina
Bg džungla čini čuda post'o sam životinja
Zato sam na bitu nakon svih ovih godina
Vozi me repčina ne treba mi promena
Treba mi ekipa moja velika ko gomila
Sam sam i sa svima kidam svaku bitku dobijam
Ali nakon pobeda nama nema ordenja
Nagrada i dočeka na ulicama loženja
Nama je dovoljna samo spoznaja
Da je BS ćelija preživela odolela
Zato sada ne čujem da me melanholija
Ne bi slomila na kolena oborila
Možda kasno je za mene torima
Ali gde je jedan pao tu se rađa stotina
Ko preživi pričaće glas se probija
Ima nas sve više ulica nas doziva
Sebe ne mogu jer kasno je
Menjam druge jer važno je
Da ako posrnu, padnu, negde slučajno stanu
Istu grešku ne naprave
Sebe ne mogu jer kasno je
Menjam druge jer važno je
Da ako posrnu, padnu, negde slučajno stanu
Istu grešku ne naprave
Mene su učili i otac i majka
Da čoveku pružim ruku kad mi otvori vrata
Da poželim dobar dan
Pre svakog drugog komentara
Da sve gledam u oči i iza leđa ogovaram
To sad nije na ceni od vaspitanja nema para
Nije fotogenično poput rijaliti skandagla
Teško se pakuje teško se valja
BS ga u pesme stavlja i poklanja vama
Jer mi smo garda grada stara da bi se promenila
Veza ovog bezumlja sa slavnijim vremenima
Spremna da gazi trnjem da bi te usmerila
Do boljeg sveta naša deca da bi ga nasledila
Čak ni drugarstvo do groba ne mogu poneti u grob
Ali mogu da prenesem sagu sinu svom
O jednom sindikatu funjarama u ratu
O noćima uz pesmu borbi za razum po danu
Sebe ne mogu jer kasno je
Menjam druge jer važno je
Da ako posrnu, padnu, negde slučajno stanu
Istu grešku ne naprave
Sebe ne mogu jer kasno je
Menjam druge jer važno je
Da ako posrnu, padnu, negde slučajno stanu
Istu grešku ne naprave
Sad je kasno da se menjam toga sam već svestan
Živim za druge kad za sebe ja to ne znam
Šta bih sa sobom ko besan pas sam vezan
Proklet sam da osećam sve suze ovog sveta
Na licu furam smešak a u srcu večna seta
Ulica me vuče pa sam zato čovek težak
I ne kajem se nikad što sam bio dete geta
Ako klinci čuju rime koje sada ovde cepam
Ima stvarno mogo razloga da uvek budem srećan
Al ja neću biti srećan sve dok plaču mnoga deca
Sve dok nepravda je veća i dok gori mnogo sveća
Ja ću uvek biti Feđa sve ću staviti na pleća
Znam da mnogo filozofiram i težak sam kompleksaš, jebo me Dorćol
Al ja mogo volim njega
I kad se mnogo napijem mrak iz mene seva
Ja biću večiti primer ako ne treba i treba
Sebe ne mogu jer kasno je
Menjam druge jer važno je
Da ako posrnu, padnu, negde slučajno stanu
Istu grešku ne naprave
Sebe ne mogu jer kasno je
Menjam druge jer važno je
Da ako posrnu, padnu, negde slučajno stanu
Istu grešku ne naprave
Ustaj, živi, bori se, ne kloni
Ćaletova poruka u ušima mi zvoni
Svako jutro sluš'o sam je k' o na smotri
Zato urezana stoji k'o mastilo na koži
Znam da nisam ispao najbolji
Ni blizu onog što zamišljali su moji
Visio po ulici statirao u školi
Nagledao sranja od kojih glava boli
Da mogu vratio bih vreme na početak
Ispravio greške kojih je na pretek
Ali tu sam gde sam imam ovaj život jedan
Da ti bar prenesem neki savet vredan
K'o ćale nekad prenosim kroz pesme
Poruke i ideje šta se može šta se ne sme
Stojim ti kao primer kao svetionik
Ustaj, živi, bori se, ne kloni
Sebe ne mogu jer kasno je
Menjam druge jer važno je
Da ako posrnu, padnu, negde slučajno stanu
Istu grešku ne naprave
Sebe ne mogu jer kasno je
Menjam druge jer važno je
Da ako posrnu, padnu, negde slučajno stanu
Istu grešku ne naprave