Kad budem mrtav i beo, pepeo i prah
Sećanje i uzdah u pijanim noćima
Kada mi pokupe perje i vreme stane za mene
Kada hartija požuti i ove reči izblede
Kada obrnem svoj poslednji krug u kraju
I ortaci na šanku obrnu turu za fajront
Kada se ugase svetla na kraju balade
I tišina kaze da sada idemo dalje
Šta će ostati od mene, sutra kad svane
Tek neki trag, nešto između sna i jave
Neki ožiljak, osmeh, priča iz kafane
Neki stih da ga otpisani klinci pamte
Šta će ostati na kraju od ovog lova u mutnom
Od ove trke za lovom u koju sam zalutao
Od velike frke oko nebitnih stvari
I da li je bitno šta će ostati u stvari
Nije važno šta će ostati
Već kakvi ljudi ćemo postati
Ja živim sada i tako dan po dan
Nije važno šta će ostati
Već kakvi ljudi ćemo postati
Ja živim sada i tako dan po dan
Da li setiće se neko nekad mojih ideala
Ispričanih priča, tonu viceva i šala
Da l' će neko reći koju lepu reč Bogu hvala
Il' će biti pusti priču, ortak bio je budala
Da li mogao sam bolje, vreme uzalud potrošio
Ostao sam ovde šta bi bilo da sam otišao
Kažu ono nebitno zaborav će odneti
A ono vredno večnost će od zaborava oteti
Svestan sam da prokleto fizolofski merim
Svaku razdaljinu uspeha i propasti
A deca kad' porastu
Sede brade nam izrastu svaki izgubljeni sekund
Kako sebi da ga oprostim
I šta mi ostaje sad sem da logično
Ambicije ostavim po strani ko i obično
Jer sve je realtivno prolazno, mi moramo konačno
Da živimo sada onako jednostavno, normalno
Nije važno šta će ostati
Već kakvi ljudi ćemo postati
Ja živim sada i tako dan po dan
Nije važno šta će ostati
Već kakvi ljudi ćemo postati
Ja živim sada i tako dan po dan
I tako dan po dan, i tako dan po dan
I tako dan po dan, i tako dan po dan
(I tako dan po dan, i tako dan po dan)
(I tako dan po dan)
Nikad ne verujem prošlosti
Jer ona ne može da oprosti
Ja živim sada i tako dan po dan
Nije važno šta će ostati
Već kakvi ljudi ćemo postati
Ja živim sada i tako dan po dan