Svi zajedno!
Znaj, borbi neće doći kraj, nikada
Sindikat sija zauvek među zvezdama
Borbi neće doći kraj, nikada
Večno živi poruka, u pesmama
Zašto izdao sam Boga koji me je stvorio
Pa radim nešto drugo, umesto da kidamo
Kad me pitaju za album kad ćemo da snimamo
Ja kažem nemam vremena, oko poslova se cimamo
Al' to su samo izgovori zbog skretanja sa puta
Slušam kako reka laži pogani mi usta
To su samo opravdanja za materijalna sranja
Što odvlače me s puta prave istine i znanja
Pa se pitam kada umrem šta ću ostaviti deci?
Pare na računu ili ove moje reči?
I kad mislimo da stvaramo mi samo sebe varamo
Kao uspehu se penjemo a sve dublje padamo
Samog sebe pripitomio, sebi srce slomio
Ni sam nisam svestan kol'ko sam se smorio
A za uzvrat sam dobio malo lažnog poštovanja
Prodao sam veru za šaku srebrenjaka
Znaj, borbi neće doći kraj, nikada
Sindikat sija zauvek među zvezdama
Borbi neće doći kraj, nikada
Večno živi poruka, u pesmama
Sve što sam stekao je samo prah i pepeo
Borba za mesta u kulama od peska
I pored svega, svestan, ostajem gde sam
I puštam da sveska skuplja prašinu i čeka
Vreme k'o reka nosi sve sa sobom
Dok ja sedim u čamcu i gledam kako mašu zbogom
Sve što sam gomilao sad vuče me u ponor
Stvari za koje sam živeo samo su teret i okov
Želim spokoj, al' ipak biram komfor
Sanjam kako osvajam svet dok sedim u toplom
Odgovore tražim u fotelji za kompom
Pravim mrežu od laži da se ušuškam dobro
Nije dobro, to je ono što me smara
Zbog malo para ja sam prestao da stvaram
Jebale me patike i skupa putovanja
Ako ne stižem da napišem stih kako valja
Znaj, borbi neće doći kraj, nikada
Sindikat sija zauvek među zvezdama
Borbi neće doći kraj, nikada
Večno živi poruka, u pesmama
Znaj, borbi neće doći kraj, nikada
Sindikat sija zauvek među zvezdama
Borbi neće doći kraj, nikada
Večno živi poruka, u pesmama
Eto stvorio sam sve što je kad pogledam smešno
Pa se istripujem često da sam neko i nešto
A ne kapiram grešku, da pišem to mi teško
Ko da ne znam šta je senka, a šta ostaje za večnost
Shvatam plata mi je trulež, vez'o se za krpe
Pa šta hoću od života ako snovi su bez duše
Radim stvari da se hvalim kad me neko drugi gleda
A ne one koje volim, koje čine da sam srećan
Sve je šareno ko TV, besmislene želje
Šta mi stvarno treba a na šta stalno gubim vreme
Zar išta važnije postoji nego za dobro da se borim
Pesme od ideala stvorim, istih ko i snovi moji
Preduga bila je tišina, zato sam opet tu da kidam
Jer ja samo ovo imam, ostalo sve mi je prašina
Sve dok jednog dana to što ređam u pesmama
Ne zasija kao Nada, večno među zvezdama
Znaj, borbi neće doći kraj, nikada
Sindikat sija zauvek među zvezdama
Borbi neće doći kraj, nikada
Večno živi poruka, u pesmama