Melanholični ortaci Na traci Ja sam jedan od onih koji pišu setne pesme Bolesni romantik kog je pregazilo vreme Jurodivi samotnjak što kreće se kroz sene Ispijam u čaši moju mladost koja vene Ne dam da me sveže okov lažne sreće Kad mi kažu šta je uspeh ja u lice im se smejem Oni misle da sam lud što odbijam fotelje Kažu da sam na mom mestu njima bilo bi veselje Ma samo vi jurite vaše karijere i ostavite mene da jurim svoje opsene Dok vi sanjate o robi - ja sanjam o slobodi Dok vi buljite u TV - ja sam zagledan u zvezde Vidim kuda jezde, čujem šta mi kažu breze Upijam u sebe sve stvari što su vredne Pljujem na vaš svet bez ljubavi i čežnje Možda jesam melanholik ali živo sam stvorenje Samo snovi su realnost, sve ostalo je magla Duša nema senku, suza nema hlada Ni pesnik nema sreće jer je sreča lažna nada Nikad neću naći mira jer sloboda mi je draga Prvo deo je tišine neka slutnja u daljini Pa se sruči svom silinom, hladna lavina praznine Onda iskida mi grudi, slomljen bežim ja od ljudi Sreću neću ni da glumim sve i da hoću da se trudim Bezbroj puta ja sam pao, bezbroj puta se i digo Al' u ponor ovoliko do sad nisam siš'o nikad Samo isto mi je telo, al' unutra nisam isti I ne nazire se svetlo kroz moje mračne misli Više nigde nisam prist'o sve isprljalo se čisto U ovoj ništavnosti bivstva sam izgubio smisao Preselio se u snove, nisam isti onaj čovek Deo mene živi ovde, a jedan deo bi da ode I ne znam ovako više dokle i ne znam više šta da radim Ne umem da uhvatim korak, ni u život da se vratim Otudjen isuviše često u svetu izgubio mesto Usamljen sa tesktom, pesnik plače nad sveskom Svoju sreću sam večno zakopao u sećanja Svako veče palim sveće u snu da draga lica sretnem I tad u tmini moje duše u mojim snovima sivim Vidim Svet a kao nekad, vidim Nada moja živi Samo snovi su realnost, sve ostalo je magla Duša nema senku, suza nema hlada Ni pesnik nema sreće jer je sreča lažna nada Nikad neću naći mira jer sloboda mi je draga Samo snovi su realnost, sve ostalo je magla Duša nema senku, suza nema hlada Ni pesnik nema sreće jer je sreča lažna nada Nikad neću naći mira jer sloboda mi je draga Ja sam samo deo melodije tužne Nota koje sviraju nepoznate ruke Stih koji usne govore kroz suze Ton koji se čuje kada srce pukne Odjek čoveka iz ljušture šuplje Olupina broda koju nose morske struje Tačka u plavom, balon otrgnut iz ruke Koji luta bez cilja, kako vetar dune Gledao sam ljude kako vuku ih za uzde Kao divlje konje kada lome kao pruće Velike ljude kako postaju sluge To je dovoljno da srce slomi se od tuge Nisam jurio uspeh, ne po cenu duše Nisam slušao druge, išao sam svojim putem Spreman da budem zaboravljen kad umrem Kao reč na papiru koja bledi kada recitujem Samo snovi su realnost, sve ostalo je magla Duša nema senku, suza nema hlada Ni pesnik nema sreće jer je sreča lažna nada Nikad neću naći mira jer sloboda mi je draga Samo snovi su realnost, sve ostalo je magla Duša nema senku, suza nema hlada Ni pesnik nema sreće jer je sreća lažna nada Nikad neću naći mira jer sloboda mi je draga