Mi smo rasli ko u Gazi
Na ulici ko na straži, samo pazi
Ko nas traži ništa dobro neće naći
Klinci indijanci, svi života gladni
Lutali ko džumare kroz kraj, pušteni lanci
Vreme ne prašta, gazi, ortaci u punoj snazi
Sad su samo ruševine ko Alepo i Bengazi
Detinjstvo lepo, ali surovo u stvari
Ratovi i bombe, sranja 500 milijardi
Roditelji jadni radili za par marki
Gledali nas kako čeznemo za par Najki
Trčali smo s platom brzo kao na Jamajci
Bežali inflaciji što nas u stopu prati
Ostali smo kratki, patim za mnogo stvari
Neko nas je pokrao, 10 godina nam fali
Znam da nema ko da vrati vreme koje neće stati
Zato ližemo rane i dalje teramo još jači
Baš svaki dan, muče me ista pitanja
Šta život treba da mi da?
Dal je to što ja imam sada dovoljno?
Il' treba više, ko svi da kradem, otimam?
Detinjstvo teška Gomora
Odrasli pod bombama
I još pitaš se što sam besan
Kad sve znaš, sve znaš
Odrasli u filmu što režir'o ga je Kopola
Mario Puzo bi napis'o 10 tomova
O našim životima bez predaha i odmora
Svaki dan je tombola, niko nije normalan
Izrasli pod bombama, bez love i bez poslova
Po ceo dan u dvorištu ekipa sedi dokona
Verzija nam pravde da se krade, da se otima
Umesto sa loptama igra je s pištoljima
Jedva smo preživeli, mnogi nisu oko nas
Svaki čas čujem glas tih drugova iz grobova
Brate to je gomora, noćna mora odvratna
Prljavštinu s ulice ni jedna voda ne bi oprala
Još uvek imam tikove, da me sećaju na likove
I stvari iz prošlosti koje nisam rek'o nikome
Sad sam kao normalan i mislim da sam ispravan
Srećan što sam živ, al' me muče ista pitanja
Baš svaki dan, muče me ista pitanja
Šta život treba da mi da?
Dal' je to što ja imam sada dovoljno?
Il' treba više, ko svi da kradem, otimam?
Detinjstvo teška Gomora
Odrasli pod bombama
I još pitaš se što sam besan
Kad sve znaš, sve znaš
Duša je potpuno prazna
Noć ko barut je gluva
Koliko sam puta te zvao
Nisi me srećo čula
Ispred je crna rupa
Iza su vrata pakla
Ovo je priča tužna
Nema tu srećnog kraja
Moja su sećanja strašna
Ne želim da tamo se vraćam
Kapljice krvi za vratom
Razbijena, šivena glava
Kolko je drugova palo
Kolko se drugova gudralo
Kolko je keva plakala
Bila je Gomora bukvalno
Kolko smo batina dobili
Dobro da živi smo ostali
Zato smo Gospodu zahvalni
Koliko toliko normalni
Bili smo eksperiment
Život sa nama se zaigro
Rime su ko testament
Pisane tako da neko bi mladji to shvatio
Al' vidim da žive u obmani
Repuju ko da su komani
Niko da shvati da patnja je
Radovati se sopstvenoj propasti
Al' pitam se dal će još neko da nazdravi s nama il' ostaću potpuno sam
Ja dizaću čaše i paliću sveće
Baš svaki dan, muče me ista pitanja
Šta život treba da mi da?
Dal' je to što ja imam sada dovoljno?
Il' treba više, ko svi da kradem, otimam?
Detinjstvo teška Gomora
Odrasli pod bombama
I još pitaš se što sam besan
Kad sve znaš, sve znaš