Domovina naša je rodila hiljade i hiljade junaka Jedan od tih delija, to je moj komšija Avdija Nije bio on niti bombaš, nije bio on niti sportista Sve što je imo od oružja, to su srce, ruke i lopata ♪ Zemlja je bila srušena, valjalo se dizati iz pepela Radio je tada Avdija ko što radi deset armija Jednog je dana, 23. oktobra Zlatna značka udarna zasjala na njegovim grudima
Dugo će se sjećati Avdija tog jesenjeg podneva Dugo će se sjećati riječi jednog od drugova "Ti si naš ponos, Avdija, ti si naš ponos ko zastava!" Našla se i slika njegova usred fabričkih novina
Njegov je dan udaran A njegov san hiljadu tona za jedan dan Njegov je dan udaran A njegov san hiljadu tona za jedan dan ♪ Dođoše nova vremena, izgubi se negdje Avdija Zaboravismo svi na njega, imamo dovoljno bagera Samo ponekad pred prvi maj zovne ga direktor osnovne Da uveliča proslave, priča anegdote i podvige
Tog dana Avdija pokupi plakete i ordenje U okićenom razredu počasno mjesto zauzme Prije nego pred klince izađe koju ljutu popije Kao pjesnik što ne vjeruje u vlastite stihove
Njegov je dan udaran A njegov san hiljadu tona za jedan dan Njegov je dan udaran A njegov san hiljadu tona za jedan dan ♪ Njegov je dan udaran A njegov san hiljadu tona za jedan dan Njegov je dan udaran A njegov san hiljadu tona za jedan dan Njegov je dan udaran A njegov san hiljadu tona za jedan dan Njegov je dan...