I uvek svečano obećam (A znam da lažem u sebi) (Da ću prestati da se sećam) (Ovo je poslednja pesma o tebi) Hvala Beograde Krajem sedamdesetih, dvadesetog veka Bilo je u meni nešto od čoveka Ja sam davno mrtav, još od onog dana Nas troje u sobi i moja sahrana I uvek svečano obećam A znam da lažem u sebi Da ću prestati da se sećam Ovo je poslednja pesma o tebi Poslednja pesma o tebi Ujed za dušu, u grlu knedla Jednom zauvek zbačen sa sedla Izgleda da sam uzalud stario Ništa od snova nisam ostvario I uvek svečano obećam A znam da lažem u sebi Da ću prestati da se sećam Ovo je poslednja pesma o tebi Poslednja pesma o tebi ŽIvim zbog drugih, meni je svejedno Posle tebe potop, ništa nije vredno Podmuklo zaboli kao kvarni zubi Istina je da se samo jednom ljubi I uvek svečano obećam A znam da lažem u sebi Da ću prestati da se sećam Ovo je poslednja pesma o tebi Poslednja pesma o tebi I uvek svečano obećam A znam da lažem u sebi Da ću prestati da se sećam Ovo je poslednja pesma o tebi Poslednja pesma o tebi I uvek svečano obećam (A znam da lažem u sebi) (Da ću prestati da se sećam) (Ovo je poslednja pesma o tebi) Svaka čast Beograd je večeras centar sveta