Dok reči lete visoko ti ih zgrabi u letu,
Pusti krila kao soko, da poletiš,
Jer to je let o kojem sam ti pričao,
Veličao neke stvari ranije,
A sad više para da mi je,
I samo su reči one koje ostaju,
I zbog njih mnoge stvari u sekundi,
U trenutku prestaju.
A ja, svestan sam svega,
Sećam se svega, dosta mi je svega,
I kakva sega bre budalo, rima ti je trula,
Misliš da sam mali, ja i dalje mislim da si nula,
A trula su osećanjanja zbog prošlih dana,
I samo zbog pljage provodio sam dane blage i blaže.
Ponekad se pitam, ko su oni, šta tu traže,
Kakve su to medalje, a ja sam bolestan i dalje
I dokle ću biti takav ne znam.
Neko je zatvorio put kojim sam se hteo kriti.
Gde je to mesto, i gde bi da se skrijem,
Proš'o mnoge stvari, bio razbijen,
Zato, seti se sine kad smo slagali rime,
Udahni duboko.
Dok reči lete visoko sebe puštam,
Dižem se pa se spuštam,
Vaše reči lete visoko
(Vaše reči, vaše reče lete visoko...)2X
(Trip-R)
Pojaviću se tamo gde me nisi očekivao,
Dok si ogradama mozak okivao,
Ja sam na krilima reči proletao,
često u tvoj komšiluk sletao.
Dok reči lete visoko hteo sam da ih podignem još više,
I tamo gde sam juče stao nastavio da pišem,
Ponekad brišem, nisam do poente došao,
A valjda sam tamo pošao,
Na putu putokaza i znakova previše prošao.
Pitam se šta sam naučio kad sam se kurčio,
život mi se smučio, dok nisam dokučio,
Shvatio, možda blatio i psovao bez potrebe,
Jer kad me negde zasvrbi, ja zagrebem,
Kao srećku, možda i dobijem, ha.
Rečima naučio da baratam,
Možda se probijem (yea),
Imam cilj da svaku ljudsku laž rečima pobijem,
I volim da popijem, popušim _____,
Provociram ljude da se ne kače već pitaju šta ti te sve reči znače.
I ništa novo nisam izumeo,
Pa te pitam koliko si sebe u životu razumeo,
Ti što si tako stručan.
Vodiš život bogat i mučan, ej,
Odlučan glumac, u ulozi punoglavca plitkoumac.
Iznenađenje, za tebe sam lavirint reči sklopio,
Ako se nisi stopio sigurno si se utopio.
Šta si, gde si i ko si, pusti da te misao nosi
Kroz svoje polje široko
(Dok reči lete visoko).
Dok reči lete visoko sebe puštam,
Dižem se pa se spuštam,
Vaše reči lete visoko
(Vaše reči, vaše reče lete visoko...)2X
(Marčelo)
Po receptu jednog starog prijatelja ubio sam sebe u sebi,
Sad sam budan pa se nehotice smejem i tebi,
Laku noć, hvala, ja nisam virtuelan,
Stavljam katance na tvoju maštu što me obmanjuje,
Prodaje zjale, laže da sam ista mala budala,
Al nisu reči pogrešne, samo je tvoje uvo gluvo,
I nisu reči površne inače ih ne bi pod kožom čuvo
I leteo svuda sa njima, one su plima u ratu sa svima,
I deca jednog uma što pliva kroz sopstvenu maglu i oblake dima,
Al zato imaju krila, zato što mi toliko jebeno znače,
Te reči ne igraju upijače nego same zrače.
O, da, čujem šta žvaćeš.
Kažeš da menjam se, kažem da kenjaš se,
Ma šta se ispredalo,
Ljudi najviše mrze onog u kome vide svoje sopstveno ogledalo.
Ja znam virus što ih je izjedao,
Taj kompleks što jede živo tkivo ne bi li zapovedao,
To je moć koju nikada nisam ni želeo.
To je moć koju ste mi vi dali jer ste tako mali,
Baštenski patuljci, u glavama vam skice i smotuljci,
Objašnjenja sveta i svega, greška je,
Ja nisam mikrofon i bina, ni igrač sa zida, ni TV šminka,
Ni ništa od svega toga, ja sam samo ja,
Ti promeni boju naočara i pravac pogleda svoga,
Nemam drugi kišobran za vaše žaoke,
Sem činjenice da tako mali ste, jer mrzite iz navike,
Otrovom hraniš se, a dok reči lete ti nisi sidro,
Dok moje reči lete, ne jebem da li ti misliš da je mudro.
Samo si uzalud prstom upro,
Nisu reči sitne nego su visoko,
Ti ih vidiš sitno jer si na zemlji,
Visina ti zasljepljuje oko.
Dok reči lete visoko sebe puštam,
Dižem se pa se spuštam,
Vaše reči lete visoko
(Vaše reči, vaše reče lete visoko...)2X