Svako jutro kad se budim, ja siguran sam samo Da sam promašio pistu i sleteo na njivu. Obući cu se brzo i krenuti na posao, Tamo imam sedam sati svog slobodnog vremena. I secaš li se kada smo se zadnji put poljubili I milovali nežno da nam drhte usne, Ja ne bih bio ljubomoran da te vidim s drugim, Pusti me da plačem, ja sam uništen i umoran. Trenje, To je sve što nam je ostalo od ljubavi. Mašta mi se srozala duboko ispod nule, Potencija je čudna stvar kad pređe ti u naviku, Drži me jače i pribij me uz sebe, Kraće će da traje i biće manje znoja. Onanija je divna i kad pomislim na drvo, I nek me samo misli vode što dalje od tebe, Ja sam bio tako mlad dok sam pravio prvo, Sad ih imamo troje... i volimo k'o svoje... Samo trenje, To je sve što nam je ostalo od ljubavi. Ti slušaš divnu muziku, ja povraćam po stanu, "šiješ" predivne goblene i kačih ih po zidu, Ja odlazim na pecanje, na fudbal, u kafanu, I uvek sam se pitao šta trpaš mi u hranu. Odavno sam izlizao svoj daljinski upravljač, Pročit'o sve novine i zaspao pod njima, Ja sam mrtav vec odavno, al' niko ne primećuje, Ja nikom nisam potreban i sve, baš sve što imam To je trenje. Trenje, To je sve što nam je ostalo od ljubavi.