Dugo ja živim u epruveti, Neko me mrzi, pa mi se sveti. Moje su reči koferi prazni, Ne znam šta želim. I niko sada ne može da zna šta stvarno osećam ja. Ti se bojiš. Ti se bojiš Da ne povrediš glavu. Ja te molim da mi pokloniš Jedan osmeh pre odlaska. I niko sada ne može da zna šta stvarno osećam ja. Sunce odavno prepreke lomi, Oblačan dan je korak ka komi, Curi niz lice jeftina suza. Voz u daljini, vetar ga vodi, Odlazi neko drag, ka svojoj sreći. Slobodan čovek u svojoj vreći. Budi se. Budi se dugo...