Nestajem, I naglo se pojavljujem... Odraz u tvom oku Prilikom svakog treptaja. Vidim lice čoveka, Nemirno uljuljanog u neizvesnost sopstvene budućnosti... Iznenađenog što se to što vidi pred sobom Ne podudara sa maštarijama jednog dečaka Ne razmišlja o tome da li je imao sreće Već se divi trenutku kada shvata da je san završen, Da je vreme budjenju, i da to što vidi, Može biti čak i lepše od sna... U oči si me gledala I pitala ko sam ja. Moja brada je izbledela Od čekanja od bežanja. Sve zore tvoje su i noći sve Blizinom opijaš daljinom lomiš me Svi dani tvoji su, vremena sva. Svaki trenutak sad tebi pripada. Tako nevina a tako opojna, U oči si me gledala. Tvoja oka dva, dva smaragda, Potamnela od pepela.