Avgustovsko leto, devetdeset druge Sumorno je bilo, i puno tuge Krvarila rana, teška goruča Herojski se branila Tinja I Smoluča Tri meseca puna tako sama Opkoljena bila sa svih strana Danima tako sve u krugu se vrti A Život je bio samo korak do smrti Čekali su dušamani kao gladni vuci Čekali trenutak sa kamenom u ruci Stigla brača gardisti, sve sami junaci Da spase dečaka uplakanoj majci Bila nam i svima teška rana Poslednjih vrelih avgustovskih dana Krvarila rana, teška goruča Herojski se branila Tinja I Smoluča Suzama i srečom zalivena lica Umorno jato ranjenih ptica Tamo je I kamen počeo da plače A obruč se stezao sve jače I jače Čekali su dušamani kao gladni vuci Čekali trenutak sa kamenom u ruci Stigla brača gardisti, sve sami junaci Da spase deđaka uplakanoj majci