Ulazim u kuću gdje sve je bilo naše Paučina pada sa stropa poput srebra Na stolu samo dvije neoprane čaše Novine sa datumom prošloga septembra Dugo nikog nema, no zar je to i važno Nikog i ne tražim kad već nemam tebe Sad sve mi se čini otužno i lažno Izgubila sam sreću, izgubila sam sebe Izgubila sam sve Nikad više te jeseni Nikad više te ljubavi U srcu mom caruju već zime A ti ne pamtiš, ne znaš mi ni ime, ej Nikad više te jeseni Nikad više te ljubavi U srcu mom caruju već zime A ti ne pamtiš, ne znaš mi ni ime Nikad više te jeseni Nikad više te ljubavi Ulazim u kuću gdje sve je bilo naše Nikog i ne tražim kad već nemam tebe Na stolu samo dvije neoprane čaše Izgubila sam sreću, izgubila sam sebe Izgubila sam sve Nikad više te jeseni Nikad više te ljubavi U srcu mom caruju već zime A ti ne pamtiš, ne znaš mi ni ime, ej Nikad više te jeseni Nikad više te ljubavi U srcu mom caruju već zime A ti ne pamtiš, ne znaš mi ni ime Nikad više te jeseni Nikad više te ljubavi Nikad više te jeseni Nikad više te ljubavi Nikad više te jeseni Nikad više te ljubavi