Mesec je u znaku škorpije, to je njeno vreme Sve su posle bile kopije, bezbojne i neme Kada zamislim njen lik, na tren pretrnem U pogledima tražim obrise koji na nju liče Glavom protiv srca borim se, al' na kraju priče Srce proda stari trik, pa se otrgne I odluta putevima nekih davnih dana To magija je bila, naborana svila na njenim grudima A ljudima skrivam se i ne pričam o tom Jer kako da im objasnim, mada tuđa, moja si Još se hranim istom zabludom Plesati je mogla zauvijek, tako drsko mlada Dani su joj počinjali tek kada sumrak vlada I tišina nađe put u noći srebrne Pa odlutam na ta mjesta gdje je bila moja Al' jutra se prikradu i oduzmu svu nadu dok se budim ja A ljudima skrivam se i ne pričam o tom (tom) Jer kako da im objasnim, mada tuđa, moja si Još se hranim istom zabludom (zabludom) Još se hranim istom zabludom Mada tuđa, moja si Mada tuđa, moja si ♪ I svaki dan obojim tužnom notom Svaki san ukrstim sa životom I tad si tu, i ludim ja (i ludim ja) A ljudima skrivam se i ne pričam o tom (Skrivam se i ne pričam o tom) Jer kako da im objasnim, mada tuđa, moja si Još se hranim istom zabludom (Još se hranim istom zabludom) A ljudima (a ljudima) skrivam se i ne pričam o tom (Skrivam se i ne pričam o tom) Jer kako da im objasnim, mada tuđa, moja si Još se hranim istom zabludom (Još se hranim istom zabludom) Mada tuđa, moja si Još se hranim istom zabludom (zabludom)